Не љути се на мене, око моје

Велики рат је донио велике муке српским војницима и намученом народу. Многи су своје уточиште нашли на Крфу. У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Њихова осећања била су јака, али његова дужност према отаџбини била је јача и она га је одвојила од вољене жене. Он је напушта и креће на Солунски фронт свестан да се можда никада неће вратити.

У једном писму војник својој девојци пише да ће јој се сигурно вратити. Чак и ако погине, доћи ће у облику птице, а она нека отвори прозор да јој само пожели лаку ноћ.

Песма и прича због које су плакали Грци и Срби…

Не љути се на мене, око моје
Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим,
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.