Аутор: mio

Објављено

Српска тужбалица

У оном граду, у оном селу,
под оном кулом, пред оном црквом,
на оном гробљу, крај оне воде,
сред оног луга, под оним висом,
срце је моје закопано.

Гдје год да има пусте земље,
гдје год да расте кукуријек,
гдје год да зјапи дом уклети
из ког џигља једра зова
и крије стопе у пепелу,
моја је кућа и згариште,
моја је башта, с мојом сјенком,
ја сам ту била кад и живот,

све што имадох више немам.
Моје је небо потамњело,
моје је сунце поцрњело,
само се језик пред смрт трза

и грца ово што сви чују —
а не вјерују ни у ропцу
језику од ког настадоше
кад га из мене ишчупаше.

Објављено

Чекање

Милан Ракић је био српски песник и академик

Чекам у сенци једног старог дуда
да месец зађе и, скривена тамом,
по уској стази што кроз ноћ кривуда,
да сиђеш к мени чежњивом и самом.

Чекам, а лењо пролазе минути,
и сати бију на торњу далеко.
Већ зора свиће, бледе млечни пути,
а ја још чекам, – и вечно бих чек’о!

О, шта је то што мене веже сада
за једну пут, за један облик тела,
и што ми душа затрепери цела,
и сва немоћна издише и пада,
кад ме се такне једна рука бела!

И сав засењен пред чудесним сјајем
лепоте твоје, слаб, без једног даха,
као да сваког часа живот дајем,
прилазим теби пун побожног страха,

посрћем, клецам, докле ме привлаче,
ко провалија тамна и дубока,
и док се страсним преливима мраче,
твоја два црна неумитна ока…

Милан Ракић
Објављено

Не љути се на мене, око моје

Велики рат је донио велике муке српским војницима и намученом народу. Многи су своје уточиште нашли на Крфу. У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Њихова осећања била су јака, али његова дужност према отаџбини била је јача и она га је одвојила од вољене жене. Он је напушта и креће на Солунски фронт свестан да се можда никада неће вратити.

У једном писму војник својој девојци пише да ће јој се сигурно вратити. Чак и ако погине, доћи ће у облику птице, а она нека отвори прозор да јој само пожели лаку ноћ.

Песма и прича због које су плакали Грци и Срби…

Не љути се на мене, око моје
Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим,
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.

Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Објављено

Теби је лако

Теби је лако рећи – идем,
јер тамо ниси била.
Теби је лако пружити руку,
јер још ниси одлазила.
Теби је лако рећи – збогом
и да је све то шала.
Теби је лако, јер ништа не знаш;
још се ниси растајала.
Теби је лако, а ја већ знам:
када се те ствари десе,
сватко кад оде остави траг,
а дио живота однесе.
Теби је лако рећи – иди
и ни за чим не жали.
Теби је лако, јер си дијете –
јер те нису остављали.
АРСЕН ДЕДИЋ
Објављено

Вјеруј ми, Оливер Драгојевић

Предивна песма Вјеруј ми коју изводи непоновљиви покојни Оливер Драгојевић, налази се на његовом албуму “Нека нова свитања”, који је објавио још 1994. године. Публика је ову нумеру одмах прихватила и винула је у небеса. Ова сјајна звезда естрадног неба је сијала истим жаром све до краја свога јединственог стваралачког живота.